Kvalitet sna:
Nivo melatonina, hormona koji reguliše san, snižava se kada u organizmu nema dovoljnih količina magnezijuma. Pored toga, magnezijum uspostavlja ravnotežu u organizmu držeći pod kontrolom hormon stresa. Stres i napetost često su glavni razlozi zbog kojih se obično i pati od nesanice, piše kucnilekar.
Opuštanje nervnog sistema:
Serotonin koji opušta nervni sistem i podiže raspoloženje zavisi od magnezijuma – ukoliko vam nedostaje pomenutog minerala i nivo serotonina u organizmu je manji.
Bolja fleksibilnost:
Magnezijum opušta napete mišiće. Bez magnezijuma, mišići se ne mogu pravilno opustiti i dolazi do pojave grčeva. Ovaj mineral je veoma važan za fleksibilnost mišića, jer njegov nizak nivo rezultat je nagomilavanja mlečne kiseline usled čega dolazi do pojave bola i zategnutosti mišića.
Čvrste kosti:
Da li ste znali da osamnaest hranjivih materija pridonosi zdravlju kostiju? Magnezijum je jedna od najvažnijih, jer stimuliše hormon kalcitonin koji reguliše koncentraciju kalcijuma u organizmu.
Remineralizacija zuba:
Nedostatak magnezijuma izaziva nezdravu ravnotežu fosfora i kalcijuma u pljuvački što utiče na oštećenja zuba.
Alkaliziranje organizma:
Magnezijum pomaže našem telu da uspostavi svoju pH ravnotežu. On smanjuje nivo mlečne kiseline u organizmu koja je delomično odgovorna za bol koji osećate u mišićima nakon fizičke aktivnosti.
Hidratacija:
On je, između ostalog, veoma važan elektrolit koji je nephodan za pravilnu hidrataciju organizma.
Pomaže kod zatvora:
Magnezijum se može koristiti za čišćenje probavnog trakta od toksina.
Funkcionisanje enzima:
Enzimi su molekuli proteina koji stimulišu sve hemijske reakcije u organizmu. Magnezijum je neophodan kako bi omogućio njihovo nesmetano funkcionisanje.
Dijabetes:
Magnezijum poboljšava lučenje insulina što olakšava metabolizam šećera. Bez magnezijuma, glukoza nije u stanju da se prenese u ćelije. Nagomilavanje glukoze i insulina u krvi može izazvati različita oštećenja tkiva uključujući i oštećenja nerava u očima.
Potrebe za magnezijumom zavise od niza faktora, kao što su zdravstveno stanje, starosna dob, sastav hrane, konzumiranje alkohola, stres, trudnoća i dojenje pa tako dnevne potrebe za ovim mineralom se kreću prema sledećem:
deca: 170 mg dnevno
mladi: 350 mg dnevno
žene: 280 mg dnevno
trudnice i dojilje: 350 mg dnevno
muškarci: 350 mg dnevno.
Najbolji prirodni izvori magnezijuma su: bademi, indijski orah, morske alge, kikiriki,spanać, soja, banana, krompir, heljda, brazilski orah i proso. Činjenica je da se dnevne potrebe za ovim mineralom ne mogu zadovoljiti putem ishrane pa se zbog toga preporučuje unošenje putem suplemenata. Ipak, suplemente nemojte unositi “na svoju ruku” – obavezno se posavetujte sa doktorom ili farmaceutom. Kod zdravih osoba sa normalnom funkcijom bubrega predoziranje magnezijumom nije razlog za bojazan, jer njegov višak se ravnomerno izlučuje mokraćom i stolicom.
Nema komentara:
Objavi komentar