Najnormalnija stvar je da smo svi s vremena na vreme loše raspoloženi, ali kad vas uhvati neopisiva tuga ili osećaj bespomoćnosti koji vas ometa u obavljanju uobičajenih rutinskih obaveza, vreme je da obratite pažnju, jer je to zaštitni znak kliničke depresije, od koje pati sedam odsto odrasle populacije.
Čak i uz ove znake, teško je odrediti da li osoba zaista boluje od navedene bolesti, jer gotovo sve simptome depresije svi mi iskusimo, pojedinačno, u nekom razdoblju života.
Ako ste se s navedenim simptomima borili svakodnevno tokom dve nedelje i oni su uticali na vaše uobičajeno funkcionisanje (npr. ne možete normalno da obavljate svoj posao, ulogu roditelja ili se družite s prijateljima), vreme je da posetite lekara…
Jedete više (ili manje) nego inače
Zbog depresije se može desiti da se osećate ‘isceđeno’, a to se, između ostalog, može manifestovati nedostatkom apetita. Ako se vaš mozak usmeri ka negativnim mislima, može se desiti da zaboravite da jedete ili izgubite zanimanje za kuvanje.
S druge strane, ponekad bolest može da stvori i suprotni efekat, otvarajući vam apetit i terajući vas da se prejedate. Mešavina osećaja koja obično prati depresiju – tuga, pesimizam u pogledu budućnosti i nisko samopouzdanje, mogu vas navesti da svoja osećanja ublažite pomoću hrane.
Spavate previše ili premalo
Neki ljudi koji boluju od depresije konstantno imaju potrebu za spavanjem, stalno su umorni i iscrpljeni i pate od nedostatka energije. Ali više spavanja ljudima koji pate od depresije predstavlja i beg od tuge, to im je utočište.
Druge osobe s istom bolešću osećaće se nemirno ili će se mučiti s isprekidanim snom ili nesanicom. Previše će ih zaokupljati opsesivne misli i razmišljanje, pa neće moći da se opuste i bezbrižno zaspu. Uz to, ne samo da promene u spavanju ukazuju na bolest, već one mogu i da pogoršaju čovekovo stanje, jer kad ne spavate dovoljno, vaš unutrašnji sat više nije sinhronizovan, pa ste još umorniji i dekoncentrisaniji i imate još manje snage da se nosite s nevoljama.
Sitnice vas izbacuju iz takta
To je trag koji izuzetno malo ljudi može da prepozna, ali depresija može da se pojavi i kao oblik povećane nervoze. Možete da budete mrzovoljni i džangrizavi, i može se desiti da planete zbog sitnica koje inače ne biste ni primetili. To se delimično dešava zato što depresija pogoršava normalne hormonalne promene raspoloženja, ali krivci su i teška osećanja s kojima se osoba bori.
Kada ljudi osećaju fizički bol, često lako mogu da se naljute, a isto je i s psihološkim bolom – ne osećate se dobro ili kao da ste u svom telu, a to utiče na vaše strpljenje i zbog toga se osećate kao da ste stalno na ivici.
Ne možete da se koncentrišete i fokusirate
Zaboravljate kad su vam rokovi na poslu ili da treba da pokupite decu iz vrtića? Osećate se kao da vaš mozak nalikuje mutnoj fotografiji i to što ste većinu vremena lagano obamrli utiče na vaše donošenje odluka? To znači da vaš mozak proživljava depresiju.
Kad ste zaokupljeni tužnim mislima i osećanjem ništavnosti, to može da utiče na vaš posao, pamćenje i odluke. Zauzvrat, takvo neusredsređeno razmišljanje može da vas navede na donošenje loših odluka i nezdravo, riskantno ponašanje.
Ne uživate u stvarima kojima ste se nekada radovali
Nekada ste redovno posle posla petkom odlazili na piće s najdražim kolegama, ali poslednjih par nedelja izbegavate taj običaj. Ili ste se uvek radovali večernjem trčanju, a ovih dana se radije bacate u krevet. Prestanak upražnjavanja stvari koje su vas nekada činile srećnim jedan je od prvih znakova depresije.
Osoba koja je jednostavno tužna može da preskoči nekoliko stvari, ali brzo će se vratiti na staro. Međutim, depresija vas čini ravnodušnim prema aktivnostima i hobijima koji su vas nekada činili srećnim, pa ćete sve više početi da se izolujete od sveta.
Nažalost, tako se stvara začarani krug, jer vas depresija lišava mogućnosti da uživate u zadovoljstvu koje stičete novim iskustvima, tako da prestajete da činite stvari koje mogu da vas oraspolože.
Nema komentara:
Objavi komentar